Klin­to­no­vo ko­lo za Ko­so­vo

M. Z. RA­DO­NJIĆ, 15. april 2006

BE­O­GRAD - Po­li­ti­ča­ri iz ad­mi­ni­stra­ci­je biv­šeg pred­sed­ni­ka SAD Bi­la Klin­to­na - čla­na De­mo­krat­ske par­ti­je, po­no­vo se, sa­da u ime re­pu­bli­kan­ske vla­sti, ba­ve Sr­bi­ma i Bal­ka­nom.
Ni­ko­las Berns, na pri­mer, opet je vr­lo ak­ti­van na Ko­so­vu. On je sa­da­šnji pod­se­kre­tar u Stejt de­part­men­tu, ra­di i go­vo­ri u ime zva­nič­nog Va­šing­to­na. Od 1995. do 1997. go­di­ne bio je port­pa­rol Stejt di­part­men­ta, dok ga pred­sed­nik Bil Klin­ton ni­je po­slao za am­ba­sa­do­ra u Grč­ku, da ja­ča ame­rič­ki uti­caj na Bal­ka­nu - baš u vre­me "hu­ma­ni­tar­nog ra­ta" na Ko­sme­tu.
Frenk Vi­zner, spe­ci­jal­ni ame­rič­ki iza­sla­nik za pre­go­vo­re o sta­tu­su Ko­so­va i Me­to­hi­je, ko­ji u ponedeljak tre­ba da do­đe u po­se­tu Be­o­gra­du, ta­ko­đe je di­plo­ma­ta od ka­ri­je­re, ali i po­znat bi­zni­smen. U Klin­to­no­vo do­ba, bio je am­ba­sa­dor u jed­noj od po­li­tič­kih "kri­tič­nih" pre­sto­ni­ca - u Nju Del­hi­ju, pre to­ga - po­li­tič­ki pod­se­kre­tar za od­bra­nu.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar iz Va­šing­to­na Ob­rad Ke­sić za "No­vo­sti" ka­že da Bal­kan i Ju­go­i­stoč­na Evro­pa ni­su pri­o­ri­tet u ame­rič­koj po­li­ti­ci: za­to su se am­bi­ci­o­zni po­li­ti­ča­ri, ko­ji že­le da iz­gra­de di­plo­mat­sku ka­ri­je­ru, po­sve­ti­li dru­gim obla­sti­ma.
- Ni­ko­la­sa Bern­sa ve­že ide­o­lo­ška nit s Klin­to­no­vim vre­me­nom, i zbog to­ga že­li da do­ka­že da je to što su oni ta­da za­jed­no za­po­če­li bi­lo is­prav­no - ob­ja­šnja­va Ke­sić.
Du­šan Ja­njić, ko­or­di­na­tor Fo­ru­ma za et­nič­ke od­no­se, na­vo­di nam ši­ri krug lju­di iz ta­bo­ra de­mo­kra­ta ko­ji­ma su na­ši pro­sto­ri "na dnev­nom re­du": Ri­čard Hol­bruk, na pri­mer, ve­o­ma je uti­ca­jan u ve­zi sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom, a Do­nald Hejs iz va­šing­ton­skog in­sti­tu­ta za mir ra­dio je na Usta­vu BiH.
- U SAD po­sto­je spe­ci­ja­li­sti za raz­li­či­te obla­sti. Ne­ma mno­go lju­di ko­ji se ba­ve bal­kan­skom te­ma­ti­kom, jer ov­de ne­ma pr­vo­ra­zred­nog ame­rič­kog in­te­re­sa. Svi ti ret­ki struč­nja­ci za Bal­kan su, me­đu­tim, ra­di­li i za Klin­to­no­vu ad­mi­ni­stra­ci­ju.
Ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja se, ka­že on, ozbilj­no spre­ma za voj­nu in­ter­ven­ci­ju pro­tiv Ira­na, pa joj ni­je po­treb­no du­blje upli­ta­nje u bal­kan­ske mu­ke.
- Re­pu­bli­kan­ci, da bi ubla­ži­li pri­ti­sak za po­vla­če­njem voj­ske iz Ira­ka, pre­pu­šta­ju de­mo­kra­ta­ma bal­kan­sku, ma­nje zna­čaj­nu pro­ble­ma­ti­ku - ka­že.
Ko­li­ko Ko­smet i Sr­bi­ja vi­še ni­su udar­ne te­me svet­ske po­li­ti­ke, na pri­me­ru nam po­ka­zu­je Go­ran Svi­la­no­vić, ne­ka­da­šnji šef di­plo­ma­ti­je SRJ:
- Kroz ne­ko­li­ko ne­de­lja u Bri­se­lu će bi­ti raz­go­vo­ri SAD - Evro­pa o krup­nim svet­skim te­ma­ma - ka­že. - Bli­ski is­tok je na dnev­nom re­du u de­vet uju­tru, a Pa­nel o Ko­so­vu u de­set uve­če...

TRA­DI­CI­JA
PRE­MA re­či­ma pred­sed­ni­ka Od­bo­ra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju u Skup­šti­ni Sr­bi­je Du­ša­na Pro­ro­ko­vi­ća, re­pu­bli­kan­ci su u SAD tra­di­ci­o­nal­no ma­nje za­in­te­re­so­va­ni za evrop­ska, a znat­no vi­še za de­ša­va­nja na Sred­njem is­to­ku i Azi­ji.
- To je ta­ko već de­ce­ni­ja­ma, Sr­bi­ja tu te­ško išta mo­že da pro­me­ni - oce­nju­je on.