Srbin pretucen u centru Decana

KIM Info-sluzba
Decani 23. avgust 2006.

U centru Decana jucer je pretucen Srbin, Vuko Danilovic (55), koji je sa grupom od petoro srpske dece ucestvovao u akciji "multietnicki kamp", u organizaciji OEBS-a. "Multietnicki kamp", koji je poceo sa radom 21. avgusta okupio je 30 dece iz srpske, albanske i romske zajednice, a organizovan je u cilju unapredjenja saradnje medju zajednicama na podrucju opstine Decani. Danilovic, koji je pre rata radio kao nastavnik u Decanima, dosao je sa grupom srpske dece iz Berana, gde vec sedam godina zivi veci deo izbeglih Srba iz decanske opstine.

"Ujutro smo posetili zgradu skupstine opstine gde nas je vrlo ljubazno primio predsednik, Nazmi Selmanaj. Nakon toga smo izasli na glavni trg gde smo deci kupili sladolede. Vise ljudi mi je prislo da se pozdravi i rukuje sa mnom, posto sam pre rata imao dosta prijatelja medju Albancima. Sve je izgledalo mirno i uobicajeno, a na ulicama je bilo dosta sveta. Odjednom, pojavio se jedan mladic koji mi je prisao uz psovke i poceo da me udara pesnicama u glavu i stomak. Dok sam pokusavao da se odbranim prisao je jos jedan mladi Albanac koji je takodje poceo da me tuce. Od siline udaraca pao sam na zemlju. Dok su kolege iz nase grupe pritrcali da mi pomognu napadaci su se izgubili. Nakon ukazane lekarske pomoci napisao sam prijavu u policiji (KPS)", izjavio je Vuko Danilovic, koji je u popodnevnim casovima zajedno sa decom iz multietnickog kampa posetio manastir Visoki Decani.

Zbog pretrpljenog soka srpski ucesnici "Multietnickog kampa" veceras su otputovali u Crnu Goru gde ce Danilovic obaviti detaljan lekarski pregled, posto oseca jake bolove u glavi i ne cuje na desno uvo.

Incident u centru Decana pokazao je da jos ne postoje uslovi za slobodno kretanje srpskog stanovnistva u ovom delu Metohije.

Lene traži dopunu predloga za manjine

Izaslanik Evropske unije za pregovore o statusu Kosova Štefan Lene izjavio je danas u Prištini da kosovska strana treba da dopuni predlog o zaštiti prava nacionalnih zajednica. Posle sastanka s liderom Demokratske partije Kosova Hašimom Tačijem, Lene, koji predvodi jednu od ekspertskih ekipa UNOSEK-a koje borave na Kosovu, tražio je veće angažovanje Prištine u procesu utvrđivanja statusa. "Proces ulazi u završnu fazu. Mislim da je poseta Ahtisarija veoma značajna i da će on dati vrlo jasne preporuke za pregovaračku ekipu Kosova", kaže Lene.

Ahtisari u Prištini

22. avgust 2006. | 14:04 -> 14:41 | Izvor: B92, Beta
Priština -- Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Kosovo Marti Ahtisari doputovao je u Prištinu.

Ahtisari će u naredna tri dana s međunarodnim i lokalnim zvaničnicima razgovarati o unapređenju pregovaračkog procesa. Remi Durlo, portparol Ahtisarijeve kancelarije, za B92 navodi da je cilj Ahtisarijeve posete podstrek napretku pregovora o decentralizaciji i pravima zajednica.

"On će pokušati i da o nekim pitanjima, poput decentralizacije i manjinskih prava, razgovara na političkom nivou, ali samo ako ta pitanja nisu rešili eksperti koji su već u Prištini i koji su juče i danas razgovarali s albanskom stranom. Održavanje tehničkih pregovora zavisi od ishoda razgovora o decentralizaciji, ali i od posete eksperata Beogradu, zakazane za sledeću nedelju", kaže Durlo.

Osim razgovora s predstavnicima Albanaca, Srba i međunarodne zajednice, Ahtisari će u četvrtak posetiti Kosovsku Mitrovicu, a u petak, pre napuštanja Kosova, održaće konferenciju za novinare na kojoj će obavestiti javnost o rezultatima posete.

Poseta Beogradu nije predviđena.

Ahtisarijeva kancelarija predložila povećanje broja opština sa srpskom većinom

Ahtisarijeva kancelarija predložila povećanje broja opština sa srpskom većinom. Albanska strana protiv.


Međunarodni eksperti i eksperti prištinske delegacije danas razgovaraju o dorađenoj verziji principa za decentralizaciju, a prethodno je sastanak održao i albanski pregovarački tim, koji je saopštio da stav o broju opština sa srpskom većinom ostaje nepromenjen.Predstavnici Kancelarije Martija Ahtisarija u Prištini, albanskom pregovaračkom timu doneli su dokument koji se odnosi na broj opština sa srpskom većinom na Kosovu, kao i na granice tih opština. Kako je rekao portparol kancelarije Remi Durlo, u zavisnosti od rezultata tih razgovora, Ahtisari će u sredu o decentralizaciji razgovarati s članovima pregovaračkog tima Prištine i razmotriti eventualne tačke neslaganja. U predlogu Ahtisarijeve kancelarije, prema navodima medija, albanskom pregovaračkom timu sugeriše se da koriguje ponudu s pregovora u Beču i da bude povećan broj novih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Međutim, albanski tim je ostao pri istom stavu. Portparol tima Skender Hiseni rekao je, nakon današnjeg sastanka, da nije bilo teško da se postigne saglasnost: "Delegacija Kosova je uobličila stavove kojih će se držati na sastanku o decentralizaciji, koji će biti održan sa ekipom predsednika Ahtisarija. Istovremeno su spremni i stavovi o okviru za prava manjinskih zajednica." Hiseni je naveo i da predlog albanske strane za formiranje opština sa srpskom većinom ostaje nepromenjen, odnosno da Albanci pristaju na stvaranje pet opština. Prema njegovim rečima, ni stav Albanaca da Kosovska Mitrovica bude jedna opština nije promenjen: "Složili smo se da razmotrimo mogućnost da se buduća opština Gračanica proširi sa dve-tri nove katastarske zone, takođe to važi i za Novo Brdo."

Najbolji paket Srbiji

19. april 2006

REPUBLIKANSKI senator iz Ohaja Džordž Vojnovič izjavio je "Glasu Amerike" da je neka vrsta nezavisnosti Kosova neminovna "realnost", dodajući da Kosovo nije jedini problem sa kojim je Srbija suočena.

- Ono što Srbi treba da shvate - rekao je Vojnović - jeste da kada Mladić ode u Hag, SAD će, a u tome sam lično vrlo angažovan, obezbediti odličan paket koji će pomoći srpskoj privredi.

Sanaderu sam prošlog maja rekao: pošalji Gotovinu u Hag i predstoji vam "Partnerstvo za mir", Evropska unija, mogućnosti u NATO, poboljšanje privrede. Želim da u tome pomognem mojoj braći i sestrama u Srbiji.

On je istakao "da radi na najpovoljnijem mogućem smanjenju inostranih dugova za Srbiju, a da Srbi ne bi smeli da dozvole `šešeljevcima` da ih izigraju na karti Kosova navodeći ih na pogrešne korake", upozorio je Vojnovič.

- Rekao sam i Tadiću i Koštunici da je danas Srbiji potrebno vođstvo. Samo sloga Srbina spasava. Stalno o tome pričamo, ali nikako to i da uradimo. Koštunica i Tadić treba da se udruže, barem na nekoliko godina, i da zbrinu svoj narod - kategoričan je Vojnović.

Dve opštine u Kosovskoj Mitrovici

19. april 2006. | 11:06 -> 15:28 | Izvor: B92, Beta

Kosovska Mitrovica -- Priština prihvatila plan bivšeg premijera Kosova Bajrama Redžepija da se Kosovska Mitrovica sastoji od dve opštinske jedinice. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je posle sastanka da je tim Prištine prihvatio taj predlog jer smatra da će tako biti sačuvana teritorijalna celovitost grada i da će to biti doprinos naporima za integraciju u gradu. Sejdiu nije hteo da kaže koliko će novih opština biti formirano na Kosovu, već je rekao da je najvažnije da nove opštine budu organizovane prema kosovskim zakonima, da budu ekonomski održive i da uvažavaju etničku komponentu. Sastanak kosovskog pregovaračkog tima bio je priprema za četvrti sastanak u okviru pregovora o decentralizaciji u Beču. Kosovska Mitrovica (banjska.org) Članovi prištinske političke grupe za pregovore o statusu Kosova, potpredsednik Vlade Ljutfi Haziri i predstavnik opozicione Demokratske partije Kosova Jakup Krasnići ocenili su da stvaranje dve opštine u Kosovskoj Mitrovici nije podela tog grada. Prema rečima Hazirija, koji predvodi kosovsku delegaciju na pregovorima u Beču, konačna odluka o Kosovskoj Mitrovici još nije doneta. "Mitrovica ima problema s podelom, s rukovođenjem iz jednog mesta, koje bi sprovodio jedan predsednik", rekao je on. Jakup Krasnići iz Demokratske partije Kosova rekao je da je posle duge rasprave odlučeno da budu formirane dve opštine i da će u periodu od tri godine opštinu kao celinu predvoditi jedan međunarodni administrator. Posle tog perioda, Kosovskom Mitrovicom će, prema rečima Krasnićija, rukovoditi jedan predsednik. "Želimo da integrišemo Mitrovicu, stvarajući za period od tri godine međunarodni mehanizam koji će preuzeti odgovornost za stvaranje novih institucija. Posle tog perioda Mitrovica će imati dve opštine i jednog predsednika koji će voditi ceo grad", kaže Krasnići. Naredni sastanak delegacija Prištine i Beograda o decentralizaciji zakazan je za 4. maj, kada će biti reči o stvaranju novih opština, opštinskim granicama i posebno o rešenju za Kosvsku Mitrovicu. Od juče popodne na Kosovu borave stručnjaci iz ekipe glavnog posrednika Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Martija Ahtisarija, koji će s kosovskim zvaničnicima raditi na pripremi narednog sastanka o decentralizaciji. "Ne ulazimo u takav brak" Član beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova Marko Jakšić izjavio je da su Albanci proteklih sedam godina nudili više rešenja za podeljenu Kosovsku Mitrovicu, u kojima je suština bila da Albanci iz južnog pređu u severni deo grada, sa srpskom većinom. Jakšić je rekao i da su to Albanci pokušavali uz razne političke podele i manipulacije. "Za brak je, ipak, potrebno dvoje. Mi nemamo nameru da ulazimo u takav jedan brak, imajući u vidu iskustvo drugih opština, Prištine, Peći i svih drugih, i način na koji su Srbi proterani i najureni iz svojih gradova, iz svojih prostora", kaže on. Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović izjavio je da Srbi u severnom delu Kosovske Mitrovice ne prihvataju plan kosovskih institucija jer ne žele da budu u opštini u kojoj bi Albanci i dalje imali dominaciju. "Naš predlog je formiranje novih opština, odnosno suštinska decentralizacija. Severna Kosovska Mitrovica kao jedini multietnički grad na Kosovu ima sve uslove da dobije opštinu. Svuda gde su oni ušli, gde su napravili opštine, gde su ušli u institucije, došlo je etničkog čišćenja. Taj model neće moći da prođe", kaže on. Eksplozija Građane Kosovske Mitrovice juče oko 21.00 uznemirila je jaka eksplozija. Povređenih nije bilo, potvrdio je Koordinacionom centru regionalni portparol policije Unmika Lari Miler. On je naveo da je oko 21.00 u delu Bošnjačke mahale u Nemanjinoj ulici, uz reku Ibar, bačena bomba u dvorište jedne kuće. Prema rečima Milera, nije bilo povređenih, niti je pričinjena materijalna šteta, ali je eksplozija uznemirila stanovništvo Bošnjačke mahale i severnog dela grada. To je u poslednja četiri dana drugi incident u Kosovskoj Mitrovici. Proteklog vikenda na srpsku kuću u Bošnjačkoj mahali u kojoj je bio stariji bračni par bačene su dve zapaljive naprave.

Pritisci na monastvo

GLAS JAVNOSTI, 17. april 2006.

Gracanica - Srpsko nacionalno vece Kosova i metohije izrazava zabrinutost zbog sve ucestalijeg otvorenog negodovanja ekstremnih Albanaca i njihovog neslaganja da se zastite svestenstvo i monastvo Srpske Pravoslavne Crkve, srpske svetinje i celokupna srpska kulturna bastina na Kosovu i Metohiji. Takav pritisak, ogleda se i u prekjucerasnjem negodovanju i organizovanju protesta pristalica Albina Kurtija, uperenog prema monastvu manastira i samoj svetinji Visoki Decani u Decanima, navodi se u saopstenju SNV.

"Akt dobre volje i ruku saradnje monastva Visokih Decana, deo medjunarodne zajednice i albanske institucije stalno zanemaruju i precutno odobravaju nastavak pritisaka na sam objekat i monastvo, sto izuzetno zabrinjava Srbe na Kosovu i Metohiji", dodaje se u saopstenju.

Oskrnavljena pravoslavna crkva u Gojbulji kod Vucitrna

TANJG, 16. april 2006.

Kosovska Mitrovica - Nepoznati vandali juce su provalili u crkvu Svete Petke u selu Gojbulja, opstina Vucitrn, i ostetili je iznutra, potvrdio je Tanjugu nastavnik lokalne skole Bratislav Kostic. U crkvi je pre toga odrzan parastos starici na kome se po obicaju okupilo celo selo, a potom su deca dosla do crkve da urede portu i posade ruze.

- Deca su stigla oko 15 sati i primetila su da su crkvena vrata provaljena, a u crkvenoj sali razbijen luster, ikona svete Bogorodice i slika vladike Artemija - rekao je Kostic.

Vladika Teodosije: Zabrinutost zbog odnosa institucija prema pravoslavnim grobljima na Kosovu i Metohiji

Nazalost neodgovoran odnos prema prirodnoj okolini je opsti problem u mnogim sredinama na Kosovu i Metohiji, ali ovde je ocigledno rec o namernom odlaganju smeca pred ulaskom u groblje koje predstavlja svetinju. Neposrednu odgovornost za ovaj prizor snosi opstina Pec koja dopusta skrnavljenje ovog groblja vec vise od 6 godina. Osecamo duboku zabrinutost sta mozemo u buducnosti da ocekujemo od opstinskih institucija koje tolerisu ovakvu vrstu vandalizma, rekao je vladika Teodosije Lipljanski.

Ulaz u srpsko pravoslavno groblje u Peci zasut je smecem (foto KIM Info-sluzba)

KIM Info-sluzba
17. april 2004.

Episkop Lipljanski Teodosije izrazio je duboku zabrinutost zbog brojnih primera neodgovornosti lokalnih institucija na Kosovu i Metohiji u njihovom odnosu prema imovini SPC. Juce, 16. aprila grupa Srba otisla je da poseti srpsko pravoslavno groblje u Peci, ali se suocila sa tuznim prizorom koji nazalost nije retkost na ovim kosovsko-metohijskim prostorima. Ulaz u groblje, uoci samih vaskrsnjih praznika, potpuno je zakrcen smecem koje se ocigledno sistematski odlaze pred samim ulazom u groblje i neposredno uz put koji vodi u obliznje povratnicko srpsko selo - Belo Polje.

Vladika Teodosije -Zabrinutost zbog neodgovornosti institucija

"Nazalost, neodgovoran odnos prema prirodnoj okolini je opsti problem u mnogim sredinama na Kosovu i Metohiji, ali ovde je ocigledno rec o namernom odlaganju smeca pred ulaskom u groblje koje predstavlja svetinju. Neposrednu odgovornost za ovaj prizor snosi opstina Pec koja dozvoljava skrnavljenje ovog groblja vec vise od 6 godina. Osecamo duboku zabrinutost sta mozemo u buducnosti da ocekujemo od opstinskih institucija koje tolerisu ovakvu vrstu vandalizma. Nazalost, odgovarajuce reakcije nema ni od strane medjunarodne zajednice i srpska pravoslavna groblja sve vise lice na deponije smeca i uginulih zivotinja. Odnos prema pokojnicima je jedno od glavnih merila kulture i postovanja drugih, ali i pokazatelj zrelosti jednog drustva. Eto, za nekoliko dana u Peci treba da odrzimo medjuversku konferenciju o toleranciji, a medjunarodni gosti suocice se sa ovavkim strasnim prizorima koji su na sramotu i opstine i celog drustva", izjavio je vladika Teodosije za KIM Info-sluzbu.

"Pored ulaza u pecko pravoslavno groblje koje je zasuto brdom smeca prekjuce je prosao i specijalni americki predstavnik za pregovore o statusu Kosova Frenk Vizner na putu ka Belom Polju, gde se susreo sa srpskim povratnicima. Mogu samo da zamislim kakvu je sliku ovaj uzasan prizor ostavio na njega", rekao je vladika Teodosije.

Obrazlozenje Boskovica da ce prezentaciju naposletku ipak prodati navodno zbog nase reakcije na njegov postupak ne zavredjuju ozbiljan komentar jer to samo pokazuje da je rec o coveku koji se potpuno zapleo u mrezu sopstvenih izmisljotina kako bi opravdao svoje neposteni postupak. Kao sto je i sam izjavio Blicu (16.4.2006, str 7) Boskovic vec dobija ponude od "nekoliko stotina hiljada evra" i da domen moze da proda "kada hoce, preko noci". Istovremeno doticni priznaje da je imucan i da "ima kucu i porsea", iako je nama u februaru mesecu pisao da je u nekakvim dugovima koje navodno mora da isplati i navodno zato proda domen. U svakom slucaju, ako je rec zaista o rodoljubivom coveku koji postuje svoj narod i Crkvu, kao sto tvrdi, sasvim je nelogicno da oduzima sajt od Crkve u najtezem trenutku za njen opstanak na KIM i prinudjava je da svoju prezentaciju seli na drugi domen, samo da bi postavio nekakvu svoju sablon prezentaciju koja onemogucava pristup brojnim linkovima objavljenim na stotinama sajtova i publikacija.

KIM Info-sluzba je u saradnji sa pravnicima Serbian Unity Congressa iz SAD, koji hostira prezentaciju na svom serveru, na sopstvenu inicijativu pokrenula u februaru ove godine arbitrazu u SAD, nakon prve Boskoviceve najave o nameri da proda domen, ali, nazalost, nije dobila spor pred sudom. Cilj arbitraze nije bio da se nastavi koriscenje domena bez ikakve naknade, vec da se spreci njegovo oduzimanje nakon 8 godina mukotrpnog rada i svega sto je na ovom domenu uradjeno. Boskovic je domen kupio za vrlo simbolican novac, a od Crkve nije trazio samo nadoknadu za godisnje placanje domena, sto bi mu i od skromnih sredstava kojim raspolazemo bilo vrlo brzo isplaceno (i sto smo mu mi predlagali) vec je hteo da zaradi i dobije finansijsku korist za ono sto sam nije uradio i stekao sopstvenim radom. Zato je ovaj postupak klasicna finansijska ucena i proizilazi iz krajnje niskih moralnih pobuda.

Boskovic tvrdi da dobija brojne poruke (cak i pretnje) ljudi iz celog sveta koji su ogorceni njegovim postupkom i koji nanosi sramotu njegovom imenu. Cinjenica jeste da je on sam javno objavio svoje e-mail adrese i telefonske brojeve (na whois, na domenu kosovo.com itd) i samim tim omogucio ljudima da reaguju i direktno mu se obracaju. KIM info-sluzba nema nikakvu mogucnost da kontrolise sadrzaj ovih reakcija, niti za njih moze da snosi ikakvu odgovornost. Ovom prilikom mozemo samo da apelujemo na one koji zele da izraze svoje misljenje povodom Boskovicevog cina da to ucine na kulturan nacin, a Zeljku Boskovicu ostavljamo samom da pronadje nacina da izadje na kraj sa svojom savescu, koja ocigledno nije i ne moze da ostane mirna.

Najveci apsurd i tragedija ovog coveka jeste da on u najnovijem obavestenju na svom sajtu posle svega sto je ucinio sa ponosom trazi javno izvinjenje uz obaveznu novcanu nadoknadu za navodnu stetu koju je pretrpeo. Ne mozemo a da se ne setimo one narodne poslovice: "Cega se pametan stidi, time se lud ponosi".

KIM Info-sluzba

Razjasnjenje povodom oduzimanja domena kosovo.com

KIM Info-sluzba

17. april 2006.

KIM info-sluzba je primila ovih dana mnogo poruka solidarnosti i razumevanja od brojnih citalaca koji godinama prate nas rad na domenu kosovo.com. Koristimo priliku da se svima najiskrenije zahvalimo na podrsci, jer nam je u ovim teskim vremenima i te kako potrebna i znacajna.

Sa zaljenjem moramo da konstatujemo da g. Zeljko Boskovic, koji je pre nekoliko dana, bez ikakvog obrazlozenja i neposredne najave, promenom DNS parametara onemogucio dalje koriscenje domena kosovo.com pokusava da opravda svoj akt iznosenjem citavog niza neistinitih cinjenica. Nasa namera nije da ulazimo u polemiku u vezi ovog pitanja, ali osecamo potrebu da damo par dodatnih razjasnjenja.

Kada smo od Boskovica 1998. godine dobili domen na koriscenje bili smo iskreno zahvalni i vise puta smo od njega trazili da nam isti proda u vlasnistvo sto on nikada nije pristajao zeleci, kako je sam govorio, da pomogne Crkvi. Nazalost, tada nismo znali da je rec o profesionalnom trgovcu domenima koji registruje domeme primamljivog naziva, pa ih posle preprodaje privremenim korisnicima ili drugima po enormno vecim cenama. Npr. Boskovic prodaje domene: crna-gora.com za 25.000 EUR, cetinje.com za 5.000 EUR, a podgorica.com za 10.000 EUR (Blic 16. april) i to neposredno pred referendum u Crnoj Gori kada raste cena ovih domena. Osim toga na prodaju su i domeni: fudbal.com, vesti.com, nektretnine.com itd. Nazalost, ova vrsta "trgovine" je postala ucestala na internetu u poslednje vreme i po svemu sudeci nije zakonom jasno saknkcionisana, iako je rec o klasicnoj uceni radi finansijske dobiti i pravno receno kradji intelektualne imovine, posebno kada je, kao u nasem slucaju, rec o domenu koji se vec koristi osam godina i koji je zahvaljujuci tome postigao veliki ugled.

Boskoviceve tvrdnje da je ovaj domen stekao ogromni znacaj zahvaljujuci njegovom radu za vreme ratnog sukoba na Kosovu su krajnje zlonamerne i pokazuju da on ne samo onemogucava dalji rad Crkve na svedocenju o stradanju naroda preko starog domena, vec nastoji da za sebe prisvoji i ugled koji je prezentacija postigla svih ovih godina. Svi koji prate rad kosovo.com-a godinama vrlo dobro znaju da iza rada ovog domena stoji SPC, a ne Zeljko Boskovic i njegova firma ASZ Ventures Ab koja je zvanicno prijavljena u Helsinkiju, Finska. I letimican pogled na sadasnji kosovo.com pokazuje da je rec o fasadi iza koje nema nikakvog sadrzaja i da je od samog pocetka rec o ponudi za prodaju.

Osim toga, na pretrazivacu Google jasno se moze videti da Boskovic lazno i dalje koristi ime SPC zloupotrebaljavajuci naziv i intelektualnu imovinu koja mu ne pripada iako je promenjen naziv (koji sada glasi Let's talk about Kosovo) i sadrzaj prezentacije i ona sada nema nikakvu vezu sa SPC. Ovakve zloupotrebe su verovatno kaznjive u demokratskom svetu.

http://www.google.com/search?sourceid=navclient&ie=UTF-8&rls=RNWE,RNWE:2005-39,RNWE:en&q=kosovo

Jakšić i Jović sa Viznerom

16. april 2006. | 14:36 | Izvor: Beta

Kosovska Mitrovica -- Predstavnici Srba sa Kosova razgovarali sa izaslanikom SAD za Kosovo Frenkom Viznerom. Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić i predsednik Srpskog nacionalnog veća za Kosovsku Mitrovicu Nebojša Jović izjavili su da još nema uslova za ulazak Srba u privremene kosovske institucije. Oni su, u razgovoru sa Viznerom, rekli da institucionalizovane saradnje između severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice može biti tek pošto severni deo grada, koji većinski naseljavaju Srbi, dobije status opštine. "Gospodinu Vizneru smo predočili da Srbi ne žele da budu opstruktivni faktor u razgovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, već naprotiv, ali šef UNMIK-a mora da se ponaša u skladu sa svojim obavezama, a ne da bude portparol albanske strane", rekao je Jović posle razgovora. Prema njegovim rečima, Vizneru je preneta i poruka da je svaki vid nezavisnosti Kosova i Metohije "u suprotnosti sa mogućnošću opstanka Srba na Kosovu i Metohiji".

Simić kritikuje CG oko Kosova

16. april 2006. | 14:46 | Izvor: Beta

Beograd -- Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić kritikuje crnogorski vrh zbog nejasnih stavova o Kosovu. Simić smatra da Vlada Crne Gore nije eksplicitno stavila do znanja da se granice u regionu ne mogu menjati. Juče se oglasio i predstavnik Kancelarije Vlade Srbije za odnose s medijima Srđan Đurić, koji je kritikovao Vladu Crne Gore. "Uočeno je da zvanična Crna Gora, posebno njena vlada, nije dala nijednu izjavu koja bi eksplicitno naglasila da se postojeće granice u regionu zapadnog Balkana moraju poštovati, da se poštuju principi iz Povelje UN, međunarodnog prava i posebno principi iz Helsinškog akta", rekao je Simić u telefonskoj izjavi za Betu. On je rekao da to zabrinjava, ako se ima u vidu da su u interesu stabilnosti u regionu neke druge zemlje, poput Bugarske i Rumunije, kroz izjave svojih zvaničnika "vrlo jasno i nedvosmisleno" iznele stav da bi svako menjanje granica u regionu dovelo do nestabilnosti i "do nesagledivih posledica". Simić je rekao da bi Crna Gora, kao članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, morala da bude zainteresovana za očuvanje integriteta države članice i državne zajednice. On je ocenio da se iza takvog ponašanja, s obzirom na predstojeći referendum o nezavisnosti u Crnoj Gori, možda krije želja crnogorskih vlasti da izađe u susret očekivanjima albanske zajednice u toj republici. Upitan da li će Vlada Srbije zahtevati sastanak sa crnogorskim zvaničnicima kako bi se uslagasio stav o Kosovu, on je rekao da Vlada Srbije smatra da su takvi stavovi usaglašeni na nivou državne zajednice.

Jesen Petersen: optužbe iz UN

Priština

Služba unutrašnje kontrole UN optužila je šefa misije na Kosovu Sorena Jesena Petersena da "žmuri pred rasprostranjenim malverzacijama i korupcijom na prištinskom aerodromu".

Soren Jesen Petersen je navode iz tog izveštaja UN, sačinjenog posle dvogodišnje istrage, ocenio neutemeljenim. On tvrdi da nema mandat da istražuje malverzacije u javnim preduzećima.

Novicki: sveprisutna korupcija

Tim povodom, BBC je razgovarao sa Marekom Novickim, koji je više od pet godina obavljao dužnost ombudsmana na Kosovu. On kaže da je korupcija sveprisutna u pokrajini:

"Ako pogledate mnoge izveštaje, uključujući i nedavni generalnog sekretara UN Kofija Anana, u svakom je korupcija u prvom planu. To je svakako jedna od najvećih prepreka demokratskoj budućnosti Kosova.

Moram, medjutim, da naglasim da su i korupcija i organizovani kriminal u velikoj meri nasledje iz prošlosti - posebno iz vremena devedesetih godina, kada je bivša Jugoslavija bila pod medjunarodnim sankcijama. Opšte je poznato da embargo pogoduje takvim kriminalnim aktivnostima.

Korupcija je uostalom prisutna i u razvijenim zemljama, ali ono što me je na Kosovu uvek fasciniralo je činjenica da je ljudi smatraju sastavnim delom života."

Nekontrolisano trošenje

O NEZAVISNOSTI Ako danas, pod snažnom međunarodnom civilnom i vojnom upravom, korupcija i kriminal cvetaju - kako li će tek biti kad taj nadzor bude mnogo slabiji? Marek Novicki

Situaciju pogoršava i činjenica da su na Kosovo od 1999. godine stigle ogromne svote novca - na ime pomoći i donacija - koje su trošene praktično bez ikakve institucionalne kontrole, dodaje Novicki:

"Pravni okvir i pravosudne institucije i dalje su jako slabi, a osnovne poluge demokratskog procesa su tek u povoju. Bojim se da na tom planu medjunarodna administracija nije postigla mnogo.

Problem nastaje kada, iz raznih razloga, dozvolite da se organizovani kriminal ubaci u najviše institucije.

U tom slučaju, demokratsko upravljanje zemljom postaje praktično nemoguće, a rasplitanje veza izmedju politike i kriminala je izuzetno otežano", zaključuje Novicki.

Nezavisnost kao čarobni štapić

Uprkos tome, mnogi - ne samo kosovski Albanci, nego i uticajne članice Kontakt grupe - smatraju da bi nezavisnost Kosova rešila taj problem poput čarobnog štapića.

"Ne verujem u to", kaže Novicki. "Nema razloga da bude tako. Ako danas, pod tako snažnom medjunarodnom civilnom i vojnom upravom, korupcija i kriminal cvetaju - kako li će tek biti kad taj nadzor bude mnogo slabiji?" -zaključio je on na kraju razgovora za BBC.

Kosovo: vreme za kompromise

	Žoze Manuel Baroso

Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Baroso, izjavio je juče da je došlo vreme da obe strane na Kosovu naprave ozbiljan kompromis i pronadju održivo rešenje za budući status tog područja.

Istovremeno, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je u Moskvi, posle razgovora sa albanskim kolegom Besnikom Mustafom, da je veštačko postavljanje rokova za rešenje statusa Kosova "nesvrsishodno".

On je naglasio da treba posvetiti pažnju pre svega osiguranju standarda - povratku izbeglica i osiguranju bezbednosti za stanovništvo i verske svetinje.

Umro Mahmud Bakali

	Bakali je svedočio u procesu protiv Miloševića

U Prištini je danas posle kraće bolesti, u 70. godini života preminuo Mahmut Bakali, politički savetnik premijera Kosova i nekadašnji visoki politički funkcioner u bivšoj Jugoslaviji.

Bakali je rođen u Djakovici 19. januara 1936. godine.

Bio je predsednik opštinskog i pokrajinskog komiteta Saveza komunista, član predsedništva Centralnog komiteta SK Srbije i CK SK Jugoslavije.

Posle martovskih događaja 1981. godine je podneo ostavku na mesto predsednika pokrajinskog komiteta SK Kosova i povukao se iz politike.

Nakon okončanja sukoba na Kosovu vratio se na političku scenu.

Od osnivanja je član najužeg rukovodstva i savetnik predsednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

Na prvim parlamentarnim posleratnim izborima na Kosovu izabran je za poslanika, a nakon formiranja Haradinajeve vlade postaje politički savetnik.

Premijer Kosova Agim Čeku imenovao ga je za spoljnopolitičkog savetnika.

Bakali je bio jedan od najboljih poznavalaca i analitičara kretanja na prostorima bivše SFRJ i političar od izuzetnog ugleda na Kosovu.

Još nije saopšteno kada će biti sahranjen.

Mahmud Bakali bio je i svedok optužbe na suđenju Slobodan Miloševiću.

Povodom Bakalijeve smrti, jedan od vodećih srpskih političara na Kosovu Momčilo Trajković ističe da njome odlazi i komunistička era, kada je reč o Albancima sa Kosova i Metohije.

"On je odigrao veoma važnu ulogu u pozicioniranju albanskog seperatističkog pokreta. Sama činjenica da je gospodin Bakali bio saveznik Ramuša Haradinaja, a sada i Čekua, govori koliko je on bio ugledan i cenjen među Albancima. On je prvi vispreni albanski intelektualac, koji se popeo u vrh komunističke politike Kosova, Srbije i tadašnje Jugoslavije, U to vreme je on plenio svojim intelektom, aktivnošću i spremnošću da sprovede politiku Saveza komunista, da je profiliše i svede na interes albanskog seperatističkog pokreta", ocena je Momčila Trajkovića povodom smrti Mahmuda Bakalija.

Zaštita manastira Visoki Dečani

Tanja Vujisić Saradnik BBC-ja u Kosovskoj Mitrovici

	KFOR i UNMIK najavljuju produženje mera zaštite manastira Visoki Dečani

Pre šest meseci šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen je potpisao uredbu, kojom je manastir Visoki Dečani, proglašen zaštićenom zonom.

To je urađeno zbog najave američkog biznismena, koji je pre desetak godina sa Kosova emigrirao u SAD, Fljorena Krasnićija da, u neposrednoj blizini manastira, izgradi dve fabrike i otvori rudnik mermera.

Mandat pomenute uredbe treba danas da bude produžen na još šest meseci, zbog čega je organizacija Samoopredeljenje, kao i njen lider Aljbin Kurti, juče u Dečanima odrzao protest, upućujući poruke UNMIK-u i KFOR-u da odu i prestanu da štite manastir.

Inače, već duže vreme Aljbin Kurti o manastiru i o samim monasima, izgovara niz teških kvalifikacija.

Protosinđel manastira Visoki Dečani Sava Janjić je za BBC rekao da su iguman Teodosije i on od šefa UNMIK-a i glavnokomandujućeg KFOR-a generala Valota dobili uveravanja da će se nastaviti sa zaštitom Manastira.

"Nažalost, to pitanje zaštitne zone se nepotrebno politizuje. Mi smo vrlo jasno rekli, vladika Teodosije i ja, nakon razgovora sa gospodinom Petersenom, da se nigde u dokumentima, vezanim za zaštitu svetinja, Svetog arhijerejskog Sabora i deset osnovnih načela Srpske pravoslavne crkve, ne pominje pitanje ekstrateritorijalnosti, niti se to pitanje sagledava kroz političke naočare", kaže otac Sava, povodom navodnih informacija da ta zaštita znači exteritorijalnost.

O poseti Vetona Suroija Rekao je da je zaštitna zona i proglašena ne samo da bi se zaštitio manastir kao verski objekat, već i ceo ambijent, dakle i priroda u okolini, koja čini jedinstvenu celinu, i da, naravno, reč nije ni o kakvom političkom činu. Protosinđel manastira Visoki Dečani Sava Janjić

Protosinđel Sava Janjić naglašava da je važno da i predstavnici privremenih institucija upute poruke u kojima će se objasniti značaj manastira, kao i očuvanja celokupne kulturne baštine.

Otac Sava prenosi i šta je rekao i lider opozicione albanske stranke ORA Veton Suroi, koji je upravo danas neformalno posetio manastir Visoki Decani.

"Rekao je da je zaštitna zona i proglašena ne samo da bi se zaštitio manastir kao verski objekat, već i ceo ambijent, dakle i priroda u okolini, koja čini jedinstvenu celinu, i da, naravno, reč nije ni o kakvom političkom činu. Lično mislim da takve poruke mogu doprineti da se smiri situacija i da se te grupe, koje namerno i svesno vrše obstrukcije i podižu tenzije izoluju od strane onih, koji žele da žive konstruktivno i idu ka demokratskom društvu", mišljenje je protosinđela Janjića.

Danas je Manastir posetio i novi šef britanske kancelarije u Prištini Dejvid Blant, a sutra će izaslanik SAD u pregovorima o budućem statusu Pokrajine Frenk Vizner razgovarati sa igumanom vladikom Teodosijem Šibalićem i protosinđelom Savom Janjićem.

Istina jeste da je to od nacionalnog značaja, jeste da je to veoma bitno, ali konkurencija, što se tiče cene, može da ide nebu pod oblake. Potpuno je jasno, iz iskustva koje nije od juče, da je jako teško ići u takmičenje sa Albancima.

Šef Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković Ivić

Budućnost sajta kosovo.com

Tanja Vujisić Saradnik BBC-ja u Kosovskoj Mitrovici

	Vlasnik tvrdi da domen nije na prodaju, ali ga više ne ustupa SPC kao prethodnih godina

Srpska pravoslavna crkva na Kosovu godinama je plasirala infomacije i fotografije, preko Internet domena www.kosovo.com.

Protosinđel manastira Visoki Dečani Sava Janjić je još pre rata postao poznat po nadimku "sajber Sava", jer je neumorno koristio Internet da bi približio ljudima situaciju na Kosovu.

On za BBC kaze da vlasnik spornog domena Željko Bošković, koji ga je dao na korišćenje SPC, želi da ga proda.

Po rečima oca Save, oni nemaju novac da kupe domen.

Mi smatramo da to nije fer, zbog toga što, iako taj domen nije bio u vlasništvu SPC na ovim prostorima, ipak, posećenost na tom domenu i materijali su doprineli da on dobije vrlo visok rejting na pretraživacima na Internetu, tako da je sada nanesena ogromna šteta, pogotovo zato što se linkovi, koji vode do tog domena, pominju u mnogim knjigama i časopisima", objašnjava otac Sava povodom odluke Željka Boškovića.

Do Željka Boškovića je bilo nemoguće doći, a, prema nekim informacijama, on se nalazi u Finskoj.

Dragan Varagić, koji se bavi poslovnim Internetom, za naš program kaže da ga ne iznenađuje ponašanje Boškovića, koga poznaje od ranije.

"Formalno-pravno govoreći, on apsolutno ima mogućnost to da radi. E sad, ovde se postavlja nešto drugo kao pitanje, a to je etičko pitanje", ističe Varagić.

Nacionalni interes

Koliko ima etike u poslovnom svetu, gde se vrte velike svote novca, je posebno pitanje, a Varagić procenjuje da bi domen kosovo.com mogao da dostigne cenu od million evra.

"Ako se u Srbiji ustanovi da je nacionalni interes da neko kupi taj domen i ako se to isto desi, što je vrlo verovatno i sa aspekta Albanaca, onda ta cena može da bude i preko million evra", smatra Varagić.

Na sajtu Željka Boškovića pise da pomenuti domen nije na prodaju, tako da otac Sava Janjić smatra, a što mu je i iz nekih drugih izvora potvrđeno, da je Bošković već ugovorio prodaju sa jednim albanskim kupcem.

Ako su Albanci prepoznali interes u pokušaju kupovine ovog domena, je li i za državu Srbiju to nacionalni interes, bilo je pitanje BBC-ja za šefa Koordinacionog centra za KiM SanduRašković Ivić.

"Istina jeste da je to od nacionalnog značaja, jeste da je to veoma bitno, ali konkurencija, što se tiče cene, može da ide nebu pod oblake. Potpuno je jasno, iz iskustva koje nije od juče, da je jako teško ići u takmičenje sa Albancima, što se tiče plaćanja nekretnina, sajtova i cega god hoćete", mišljenje je Sande Rašković Ivić.

Gospodja Rašković Ivić nije dala jasan odgovor na pitanje hoće li uopšte Srbija da pokuša da se nadmeće na mogućoj licitaciji ili će odustati i pre početka trke.

"Bez obzira na važnost nečeg, ipak, ovo je stvar ucene. Tu jeste stvar potrebe, ali postoji i nešto što se zove moral, pa videćemo", poručuje šef Koordinacionog centra za KiM.

Inace SPC je, na zahtev Svetog Sinoda, dozvoljeno korišćenje novog domena www. kosovo.net.

Za BBC iz Kosovske Mitrovice Tanja Vujisic

SR­BI NA KiM NE VE­RU­JU ČE­KUU

KO­SOV­SKA MI­TRO­VI­CA - Pred­stav­ni­ci Srp­ske li­ste za Ko­so­vo re­kli su spe­ci­jal­nom ame­rič­kom iza­sla­ni­ku Fren­ku Vi­zne­ru da su raz­go­vo­ri o de­cen­tra­li­za­ci­ji mo­gli da bu­du mno­go efi­ka­sni­ji, a da Sr­bi tra­že po­seb­nost zbog lo­šeg is­ku­stva ko­je ima­ju i sa Al­ban­ci­ma i sa me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com, iz­ja­vio je u subotu Oli­ver Iva­no­vić.
- Ne mo­že­mo, zbog sve­ga što se de­ša­va­lo u pro­te­klih se­dam go­di­na, da ve­ru­je­mo do­brim obe­ća­nji­ma pre­mi­je­ra, ni ovog ni onih pret­hod­nih, čak ni pred­stav­ni­ka me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, što smo i re­kli Vi­zne­ru", re­kao je Iva­no­vić za Fo­Net.
Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, de­cen­tra­li­za­ci­ja ko­jom su ob­u­hva­će­ne i vi­tal­ne tač­ke ži­vo­ta srp­skog na­ro­da da­la bi ga­ran­ci­ju ko­sov­skim Sr­bi­ma da "mir­no i sta­lo­že­no" sa­če­ka­ju kraj raz­go­vo­ra o ko­nač­nom sta­tu­su.

STA­TUS OVE GO­DI­NE

PRI­ŠTI­NA (Be­ta) - Spe­ci­jal­ni iza­sla­nik SAD za sta­tus Ko­so­va am­ba­sa­dor Frenk Vi­zner po­hva­lio je u subotu na­pre­dak u ostva­ri­va­nju pra­va ma­nji­na ko­ji je po­stig­nut u op­šti­ni Pri­zren. On je re­kao da ame­rič­ka vla­da za­jed­no sa evrop­skim pri­ja­te­lji­ma ra­di na ubr­za­nju re­ša­va­nja sta­tu­sa Ko­so­va i da bi to tre­ba­lo da se ostva­ri to­kom ove go­di­ne.

Klin­to­no­vo ko­lo za Ko­so­vo

M. Z. RA­DO­NJIĆ, 15. april 2006

BE­O­GRAD - Po­li­ti­ča­ri iz ad­mi­ni­stra­ci­je biv­šeg pred­sed­ni­ka SAD Bi­la Klin­to­na - čla­na De­mo­krat­ske par­ti­je, po­no­vo se, sa­da u ime re­pu­bli­kan­ske vla­sti, ba­ve Sr­bi­ma i Bal­ka­nom.
Ni­ko­las Berns, na pri­mer, opet je vr­lo ak­ti­van na Ko­so­vu. On je sa­da­šnji pod­se­kre­tar u Stejt de­part­men­tu, ra­di i go­vo­ri u ime zva­nič­nog Va­šing­to­na. Od 1995. do 1997. go­di­ne bio je port­pa­rol Stejt di­part­men­ta, dok ga pred­sed­nik Bil Klin­ton ni­je po­slao za am­ba­sa­do­ra u Grč­ku, da ja­ča ame­rič­ki uti­caj na Bal­ka­nu - baš u vre­me "hu­ma­ni­tar­nog ra­ta" na Ko­sme­tu.
Frenk Vi­zner, spe­ci­jal­ni ame­rič­ki iza­sla­nik za pre­go­vo­re o sta­tu­su Ko­so­va i Me­to­hi­je, ko­ji u ponedeljak tre­ba da do­đe u po­se­tu Be­o­gra­du, ta­ko­đe je di­plo­ma­ta od ka­ri­je­re, ali i po­znat bi­zni­smen. U Klin­to­no­vo do­ba, bio je am­ba­sa­dor u jed­noj od po­li­tič­kih "kri­tič­nih" pre­sto­ni­ca - u Nju Del­hi­ju, pre to­ga - po­li­tič­ki pod­se­kre­tar za od­bra­nu.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar iz Va­šing­to­na Ob­rad Ke­sić za "No­vo­sti" ka­že da Bal­kan i Ju­go­i­stoč­na Evro­pa ni­su pri­o­ri­tet u ame­rič­koj po­li­ti­ci: za­to su se am­bi­ci­o­zni po­li­ti­ča­ri, ko­ji že­le da iz­gra­de di­plo­mat­sku ka­ri­je­ru, po­sve­ti­li dru­gim obla­sti­ma.
- Ni­ko­la­sa Bern­sa ve­že ide­o­lo­ška nit s Klin­to­no­vim vre­me­nom, i zbog to­ga že­li da do­ka­že da je to što su oni ta­da za­jed­no za­po­če­li bi­lo is­prav­no - ob­ja­šnja­va Ke­sić.
Du­šan Ja­njić, ko­or­di­na­tor Fo­ru­ma za et­nič­ke od­no­se, na­vo­di nam ši­ri krug lju­di iz ta­bo­ra de­mo­kra­ta ko­ji­ma su na­ši pro­sto­ri "na dnev­nom re­du": Ri­čard Hol­bruk, na pri­mer, ve­o­ma je uti­ca­jan u ve­zi sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom, a Do­nald Hejs iz va­šing­ton­skog in­sti­tu­ta za mir ra­dio je na Usta­vu BiH.
- U SAD po­sto­je spe­ci­ja­li­sti za raz­li­či­te obla­sti. Ne­ma mno­go lju­di ko­ji se ba­ve bal­kan­skom te­ma­ti­kom, jer ov­de ne­ma pr­vo­ra­zred­nog ame­rič­kog in­te­re­sa. Svi ti ret­ki struč­nja­ci za Bal­kan su, me­đu­tim, ra­di­li i za Klin­to­no­vu ad­mi­ni­stra­ci­ju.
Ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja se, ka­že on, ozbilj­no spre­ma za voj­nu in­ter­ven­ci­ju pro­tiv Ira­na, pa joj ni­je po­treb­no du­blje upli­ta­nje u bal­kan­ske mu­ke.
- Re­pu­bli­kan­ci, da bi ubla­ži­li pri­ti­sak za po­vla­če­njem voj­ske iz Ira­ka, pre­pu­šta­ju de­mo­kra­ta­ma bal­kan­sku, ma­nje zna­čaj­nu pro­ble­ma­ti­ku - ka­že.
Ko­li­ko Ko­smet i Sr­bi­ja vi­še ni­su udar­ne te­me svet­ske po­li­ti­ke, na pri­me­ru nam po­ka­zu­je Go­ran Svi­la­no­vić, ne­ka­da­šnji šef di­plo­ma­ti­je SRJ:
- Kroz ne­ko­li­ko ne­de­lja u Bri­se­lu će bi­ti raz­go­vo­ri SAD - Evro­pa o krup­nim svet­skim te­ma­ma - ka­že. - Bli­ski is­tok je na dnev­nom re­du u de­vet uju­tru, a Pa­nel o Ko­so­vu u de­set uve­če...

TRA­DI­CI­JA
PRE­MA re­či­ma pred­sed­ni­ka Od­bo­ra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju u Skup­šti­ni Sr­bi­je Du­ša­na Pro­ro­ko­vi­ća, re­pu­bli­kan­ci su u SAD tra­di­ci­o­nal­no ma­nje za­in­te­re­so­va­ni za evrop­ska, a znat­no vi­še za de­ša­va­nja na Sred­njem is­to­ku i Azi­ji.
- To je ta­ko već de­ce­ni­ja­ma, Sr­bi­ja tu te­ško išta mo­že da pro­me­ni - oce­nju­je on.

Frenk Vizner posetio manastir Visoki Decani

KIM Info-sluzba
Decani 15. april 2006. god.

Ambasador Vizner je izjavio da je cilj njegove posete Kosovu da se upozna sa situacijom u kojoj zive razlicite zajednice kako bi potpunije mogao da sagleda potrebe koje treba uzeti u obzir prilikom resavanja buduceg statusa Kosova. Vladika Teodosije je istakao da pored institucionalne zastite srpskog naroda i povratka raseljenih u svoje domove treba raditi na iznalazenju odgovarajucih modela zastite manastira i drugih srpskih verskih i kulturno-istorijskih spomenika. Zastita svetinja i kulturnog blaga treba da nas medjusobno jos vise priblizi u odgovornosti za njihovo ocuvanje, a ne da bude kamen spoticanja za pomirenje i zajednicki zivot medju zajednicama, zakljucio je vladika.

Manastir Visoki Decani danas je posetio specijalni izaslanik SAD zas tatus Kosova ambasador Frenk Vizner (Frank Wisner) u pratnji sefa americke kancelarije u Pristini Filipa Goldberga (Philip Goldberg) i Stivena Dzija (Steven Gee). Ambasador Vizner je prethodno posetio Prizren, zatim porodice zrtava rata u selu Mala Krusa kod Orahovca, a nakon posete Visokim Decanima americka delegacija produzila je put u Belo Polje kod Peci gde ce posetiti srpske povratnike. Ambasadora Viznera i njegove saradnike primili su u manastiru Visoki Decani iguman manastira vladika lipljanski Teodosije sa protosinjdjelom Savom i protosindjelom Nektarijem, direktorom KIM Radija iz Caglavice.

U toku razgovora u manastirskoj biblioteci ambasador Vizner je izjavio da je cilj njegove posete Kosovu da se upozna sa situacijom u kojoj zive razlicite zajednice kako bi potpunije mogao da sagleda potrebe koje treba uzeti u obzir prilikom resavanja buduceg statusa Kosova. On je pokazao posebno razumevanje za zastitu srpskih pravoslavnih manastira i drugih kulturno-istorijskih spomenika naglasivsi da administracija SAD cvrsto stoji na stanovistu da ovi objekti moraju biti sacuvani za buducnost. Ambasador Vizner je posebno istakao da zastita spomenika nije samo obaveza medjunarodne zajednice vec i lokalnih zajednica koje bi trebalo da jos aktivnije rade na uspostavljanju uzajamnog poverenja.

Vladika Teodosije, se iskreno zahvalio ambasadoru Vizneru na njegovom razumevanju situacije u kojoj se nalazi Srpska Pravoslavna Crkva na ovim prostorima. On je istakao da pored institucionalne zastite srpskog naroda i povratka raseljenih u svoje domove treba raditi na iznalazenju odgovarajucih modela zastite manastira i drugih srpskih verskih i kulturno-istorijskih spomenika. Vladika Lipljanski je posebno naglasio primer zastitne zone oko manastira Visoki Decani kao primer koji bi se mogao primeniti i na drugim lokacijama. On je objasnio da zastitna zona predstavlja pokusaj da se na odgovarajuci nacin zastiti okolina i sam manastir koji predstavljaju jedinstvenu celinu i da SPC ne zeli da se pitanje zastite svetinja politizuje. Zastita svetinja i kulturnog blaga treba da nas medjusobno jos vise priblizi u odgovornosti za njihovo ocuvanje, a ne da bude kamen spoticanja za pomirenje i zajednicki zivot medju zajednicama, zakljucio je vladika Teodosije.

Nakon razgovora ambasador Vizner i clanovi americke delegacije obisli su manastir i upoznali se sa aktivnostima monaha. Razgledajuci crkvu g. Vizner je izjavio da je duboko impresioniran lepotom hrama i umetnickim vrednostima koje su sacuvane u manastiru Visoki Decani i koje predstavljaju blago celog civilizovanog sveta.

Pre odlaska iz manastira Visoki Decani ambasador Vizner je dao izjavu za albanske i srpske predstavnike medija u manastirskoj porti.
http://www.kosovo.net/

ICG članovi

ICG članovi

Back To Kosovo- ICG članovi

Wesley Clark

Karijera: (izvor http://www.mediaclub.cg.yu - preuzeto iz "Vijesti")

“Vesli Klark je, sredinom 90-tih godina, imao samo dvije generalske zvjezdice na svom siritu, ali je u javnosti postao veoma poznat i priznat. Prvo, kao glavni saradnik Ricarda Holbruka u pregovarackom rvanju sa Milosevicem, Tudmanom i Izetbegovicem, a zatim i kao glavni autor vojnog aneksa Dejtonskog sporazuma kojim je, novembra 1995. otvoren put miru i obnovi Bosne i Hercegovine. Zahvaljujuci toj afirmaciji (a, takode, i vaznoj cinjenici da je Klintonov zemljak i drugar iz Litl Roka u Arkanzasu), generalu Klark je u sljedece dvije godine naglo rastao pentagonski rejting, sto mu je donijelo dvije nove generalske zvjezdice i katapultiralo ga, jula 1997, na poziciju glavnog komandanta snaga NATO u Evropi.“

“Marta 1998, poslije susreta sa makedonskim predsjednikom Gligorovim u Skoplju - i njegovog upozorenja na eskalaciju kosovske krize "zbog ociglednog Milosevicevog nastojanja da vojnom silom zbrise OVK, sto ce samo dodatno radikalizovati albansko stanovnistvo u pokrajini" - Klark je, u informaciji sekretaru za odbranu Vilijemu Koenu i nacelniku Generalstaba Henriju Seltonu, sugerisao da se iz Vasingtona obnovi Busovo "bozicnje upozorenje" Milosevicu (iz decembra 1992) o spremnosti SAD da se upotrijebi vojna sila "protiv Srba na Kosovu i u samoj Srbiji, ukoliko Srbija svojim akcijama izazove sukob na Kosovu".“

General Vesli Klark je u svojoj knjizi, opisao tadasnjeg predsjednika SAD Bila Klintona kao "vizionara i sposobnog drzavnika", koji je bio spreman da "u odlucujucem trenutku donese tesku odluku o upotrebi kopnene vojske da se, na zeljeni nacin, zavrsi intervencija na Kosovu".

Danas u 55. godini, je vojni penzioner, koji se poslije okoncanja misije u Briselu, vratio u svoj Litl Rok (USA).

Svedok u procesu koji se vodi protiv Slobodana Miloševića (izvor www.vreme.com)

„Ljudi u haškom tužilaštvu nisu bili baš previše srećni što je Klark dobio posebne uslove za svedočenje jer znaju da zatvorene sednice nikada ne nailaze na dobar prijem u javnosti i ostavljaju mnogima slobodu za različita tumačenja“

„pokazao je posle svedočenja pred novinarima samo jedan mali znak nesigurnosti – kada je upitan da li ga je Milošević tokom unakrsnog ispitivanja možda podsetio i na to da je Klark svojevremeno sa Ratkom Mladićem prilično prisno razmenio generalske šapke“

„ritanski profesor prava Džefri Robertson koji u knjizi Zločini protiv čovečnosti podseća da je optužnicu protiv Slobodana Miloševića, usred NATO kampanje, tužilac Luiz Arbur objavila dva dana pošto se u Londonu srela sa Veslijem Klarkom i Robinom Kukom i od njih preuzela neke važne dokaze. Robertson zamera bivšoj haškoj tužiteljki što je to učinila javno, pozirajući sa Klarkom i Kukom fotoreporterima, narušavajući tako sliku o sopstvenoj nepristrasnosti. I sam Klark u knjizi Moderno ratovanje tvrdi da je za optužnicu protiv Miloševića saznao iz Vašingtona, dan pre nego što je zvanično objavljena.

„Nekima Klark smeta kao svedok jer se danas, dok vodi kampanju za predsedničku nominaciju, otvoreno izjašnjava u prilog nezavisnosti Kosova, što nije pominjao kao ratni cilj u vreme vazdušne kampanje 1999. godine. U njegovoj biografiji može se naići i na podatak da je svojevremeno lično odlikovao Agima Čekua kao svog ratnog saveznika i kolegu zaslužnog za prevođenje OVK u KZK, što po nekima može da bude i najbolja odbrana Čekua od nastojanja srpskih vlasti da dokažu kako mu je mesto u zatvoru u Ševeningenu“

Morton Abramowitz

Karijera: (izvor Predrag SIMIĆ http://www.alexandria-press.com/index.htm )

“Morton Abramovic, američki diplomata, koji je već od Dejtonskog sporazuma aktivno podržavao albanski separatistički pokret na Kosovu da bi se na konferenciji u Rambujeu pojavio u ulozi političkog savetnika albanske delegacije.”

“Veliki uticaj Mortona Abramovica na vladajuće krugove u Vašingtonu mogao bi se objasniti time što je pre dolaska na položaj predsednika Karnegijeve zadužbine bio američki ambasador u Turskoj i pomoćnik državnog sekretara za obaveštajni i istraživački rad u Reganovoj administraciji. Sredinom devedesetih godina bio je član tima Saveta za spoljnu politiku iz Njujorka koji je predložio Klintonovoj administraciji da smanji ograničenja na delovanje Centralne obaveštajne agencije u inostranstvu.”

“O Abramovicevom odnosu prema Srbima govori sledeća epizoda. Kada sam prilikom našeg prvog susreta u Beogradu u jesen 1995. godine pokušao da mu izložim moje viđenje uzroka srpsko-hrvatskog sukoba nervozno me je prekinuo: “Nema potrebe da mi bilo šta objašnjavate, sve mi je to već objasnio Gojko Šušak!” Odgovorio sam da, ukoliko mišljenje tadašnjeg hrvatskog ministra odbrane i vodećeg “jastreba” u vrhu Hrvatske demokratske zajednice, smatra objektivnim nema potrebe dalje da trošimo vreme posle čega se povukao ali svoj odbojni stav prema Srbima nije napustio. Prilikom ovog susreta rekao mi je i da namerava da, prema uzoru na komisiju iz 1912, formira novu Karnegijevu komisiju za Balkan sastavljenu od uglednih međunarodnih ličnosti i da u tom cilju prikuplja fond od oko milion dolara. Abramovic će kasnije biti jedan od osnivača Saveta za balkansku akciju (Balkan Action Council) i Saveta za evropsku akciju (European Action Council) koji će odigrati određenu ulogu u američkoj politici prema Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji, Srbiji i Jugoslaviji posle 1996. godine. Nešto kasnije će sa senatorom Mičelom osnovati i Međunarodnu kriznu grupu (International Crisis Group) koja će imati velikog, ako ne i presudnog uticaja na američku politiku tokom krize i rata na Kosovu i Metohiji. Svakako, Morton Abramovic nije bio jedini koji je u američkim vladajućim krugovima imao odbojan stav prema vlasti u Srbiji i Srbima ali je njegov lični angažman na strani Hrvata, bosanskih muslimana i kosovskih Albanaca karakterističan za savremene tokove u administraciji u kojima više nije bilo razumevanja za pripadnike starog “Jugo-lobija” u SAD. Od mnogih uglednih poznavalaca Jugoslavije moglo se čuti da više nisu dobrodošli na brifinzima i savetovanjima u Vašingtonu, da ih mediji retko pitaju za mišljenje, da često moraju da traže novi posao. Njihova mesta zauzeli su “neki novi klinci” koji su nedostatak znanja o Jugoslaviji i Balkanu nadomeštali privrženošću “novom atlantizmu” kome je svojeglava politika Beograda išla na ruku i pružala priliku za sređivanje računa ne samo sa evropskim partnerima nego i sa Rusijom, Kinom i nekim drugim važnijim rivalima.”